Umorni i pomalo zbunjeni

Pišemo 2020. godinu, komplikovanu i neizvesnu, godinu prekretnice u neku nama nepoznatu budućnost. Jedno je sigurno: sve se menja i ništa više neće biti kao pre.

Nevidljivi virus zavladao je našom svakidašnjicom. Javni mediji prepuni protivrečnih izjava. Bezbroj emisija… šta reći. .. diskusijama nikada kraja, pamet curi na sve strane. Internet pun stravičnih scenarija… (da se ne upuštam dublje u tu temu). Čipovanje, 5g mreža, namere „duboka država)…

Uz sve to spetljani političari (i to širom sveta), koji svojim ponašanjem i izjavama sve više narušavaju naše poverenje.

Mere koje se donose, naprosto su lišene svake logike i zdravog razuma. Posmatrajući sve ovo nije ni čudo da mnogi ljudi ne veruju u postojanje ovog virusa i iza svega vide zaveru .

U potpunosti razumem skepsu koja se javila kod ljudi, i često se osećam i čudno a i pomalo blesavo, kada hodam ulicom pod punom „ratnom opremom“, kao da sam krenula opljačkati banku.

Medjutim svesna, da je moj društveni položaj obične gradjanke, daleko od svih tih političkih krugova i finansijse elite, koji su eventualno upućeni u stvarna dešavanja, ili nam „kroje kapu“ , ja sam za sebe odlučila da ne pametujem, već se pridržavam propisa, nosim masku i sve ostalo.

Kada je početkom 20.veka harao virus „španske groznice“, u mojoj, kao i u mnogim drugim porodicama je bilo strašnih gubitaka. Za mene lično nemam strah, ali mogućnost da svojim nemarom inficaram svoju decu, porodicu, prijatelje i znane i neznane ljude, navodi me na disciplinu, i povinovanju instrukijama, ma koliko one sulude bile. Jednom će sve to proći a ja ne želim da se zbog nečega kajem.

Ovo nije apel za nošenje maski ili nešto slično, već samo moje vlastito razmišljanje i lični stav.

Čuvajte se i ostanite zdravi.

Živeli!